PITALI STE: Šta je to optički uređaj na laptopu?
Dobili smo veliki broj email-ova u kojima posetioci našeg sajta traže odgovor na pitanje “Šta je to optički uređaj na laptopu?”. Kako bismo izašli u susret svima koje muči isto pitanje, rešili smo da napišemo nekoliko rečenica o takozvanim optičkim uređajima.
ŠTA JE TO OPTIČKI UREĐAJ?
Sigurni smo da je svako od Vas imao priliku da koristi CD i DVD diskove, a neko možda i Blu-ray diskove. Na svim navedenim vrstama diskova se mogu čuvati filmovi, muzika, fotografije, dokumenti, igrice ili bilo šta drugo, to jest sve ono što možete da čuvate i u samom računaru. Dakle, ne postoji poseban disk za muziku, poseban disk za filmove i tako dalje. Iz tog razloga, svi navedeni diskovi imaju jedno zajedničko ime i ono glasi: optički diskovi. Kasnije ćemo objasniti razlike između navedenih vrsta diskova, ali prvo želimo da objasnimo šta je to optički uređaj na laptop ili desktop računaru. Na slici ispod su prikazani CD, DVD i Blu-ray optički diskovi.
Da biste mogli da pristupite onome što se nalazi na optičkom disku ili da nešto “narežete” (snimite) na optički disk, Vaš računar mora da poseduje optički uređaj. Drugim rečima, optički uređaj je uređaj u koji se stavlja optički disk (CD, DVD ili Blu-ray). Ukoliko Vaš računar ne poseduje optički uređaj, to znači da nećete moći da koristite optičke diskove, to jest nećete moći da pristupite njihovom sadržaju ili da nešto “narežete” (snimite) na njih. Međutim, ako pročitate ovaj tekst do kraja, shvatićete da nema razloga za brigu i da postoji rešenje čak i ako Vaš računar nema ugrađen optički uređaj.
Optički uređaj je u narodu poznat i pod nazivom DVD rezač. Iako DVD rezač jeste vrsta optičkog uređaja, ovaj naziv nije adekvatan jer postoje i druge vrste optičkih uređaja, a često može i da zbuni. Zapravo, kada biste nekome rekli da određeni model laptop ili desktop računara nema DVD rezač, taj neko bi pomislio da u stvari želite da kažete kako dotični računar može samo da pročita ono što se već nalazi na diskovima, ali ne i da nešto “nareže” na njih. Naravno, takva konstantacija je pogrešna, jer bez optičkog uređaja uopšte ne postoji mogućnost korišćenja optičkih diskova na bilo koji način. Da ne bi bilo zabune, uvek koristitie naziv optički uređaj.
Treba napomenuti da se optički uređaj na engleskom jeziku zove Optical Disc Drive (skraćeno: ODD). Ukoliko kupujete novi desktop ili laptop računar i interesuje Vas da li on poseduje optički uređaj, u specifikaciji potražite stavke “Optički uređaj” ili “Optical Disk Drive“, jer se odnose na isto.
Na slici ispod možete videti laptop računar sa otvorenim optičkim uređajem u kojem se nalazi optički disk.
VRSTE OPTIČKIH UREĐAJA
Kao što smo naveli u prethodnim rečenicama, postoji nekoliko vrsta optičkih diskova, a samim tim i nekoliko vrsta optičkih uređaja. U praksi se najčešće sreću CD, DVD i Blu-ray optički diskovi. Iako se pomenute vrste optičkih diskova međusobno jako razlikuju po tehnologiji i načinu funkcionisanja, mi ćemo se osvrnuti samo na najbitniju razliku, a to je kapacitet. CD ima kapacitet od 700 megabajta, DVD ima kapacitet od 4,7 gigabajta (oko 4.812 megabajta), a Blu-ray disk ima kapacitet od 25 gigabajta (oko 25.600 megabajta) ili više. Svaka vrsta optičkog diska zahteva i odgovarajući optički uređaj.
Današnji desktop i laptop računari mogu imati jednu od sledeće tri vrste optičkog uređaja: DVD rezač, Blu-ray Combo ili Blu-ray rezač.
DVD rezač je uređaj koji može da čita sa CD i DVD diskova, ali ne i sa Blu-ray diskova. Kada je u pitanju “rezanje” (snimanje), važi isto pravilo kao i kod čitanja. Dakle, DVD rezač može da “reže” samo CD i DVD diskove, ali ne i Blu-ray diskove.
Blu-ray Combo je uređaj koji može da pročita sve tri vrste optičkih diskova (CD, DVD i Blu-ray), ali ima mogućnost “rezanja” (snimanja) samo na CD i DVD optičke diskove.
Blu-ray rezač može da čita i “reže” sve tri vrste optičkih diskova – CD, DVD i Blu-ray. Ovakav optički uređaj se za sada nalazi samo u računarima iz visoke klase.
ZAŠTO SVE VIŠE RAČUNARA DOLAZI BEZ OPTIČKOG UREĐAJA?
Optički diskovi lagano odlaze u istoriju, pa se i optički uređaji sve ređe ugrađuju u računare. I pored revolucije koju su optički diskovi svojevremeno napravili u svetu računara, oni ipak imaju određene nedostatke u odnosu na druge savremene uređaje koje koristimo za čuvanje podataka (filmova, muzike, fotografija, dokumenata, programa, igrica…).
Primera radi, optički diskovi imaju neuporedivo veće dimenzije u odnosu na USB FLASH memoriju, a daleko manji kapacitet. Dalje, kada podatke jednom snimite na optički disk, oni se više ne mogu menjati, dok kod USB FLASH memorije to nije slučaj. Na posletku, optički diskovi imaju relativno kratak vek trajanja, pa nakon izvesnog vremena više nećete biti u mogućnosti da pristupite podacima koji se na njima nalaze.
USB FLASH memorije, memorijske kartice i eksterni (spoljni) hard diskovi predstavljaju bolje rešenje u odnosu na optičke diskove, a sve veći broj ljudi koristi i takozvani Cloud Storage (na srpskom jeziku: oblak) za smeštanje podataka. Cloud Storage je zapravo prostor za čuvanje podataka koji se nalazi na internetu. Na islustraciji ispod možete videti princip funkcionisanja Cloud Storage sistema za čuvanje podataka.
ŠTA AKO VAŠ RAČUNAR NE POSEDUJE OPTIČKI UREĐAJ?
Ako Vaš sadašnji ili budući računar ne poseduje optički uređaj nemojte to da doživljavate kao nedostatak. Čak i ako trenutno imate potrebu za optičkim uređajem, budite sigurni da je uskoro više nećete imati. Razlog je to što uskoro više niko neće koristiti optičke diskove, baš kao što više niko ne koristi muzičke ili VHS kasete. Čak i audio uređaji za automobile sve češće ne poseduju mogućnost da reprodukuju muziku sa CD-a.
Izostanak optičkog uređaja kod laptop računara čak predstavlja svojevrsnu prednost jer su inženjeri imali više fizičkog prostora na raspolaganju, što im je omogućilo da bolje rasporede unutrašnje komponente računara i obezbede im bolje hlađenje.
Ukoliko, ipak, želite da koristite optičke diskove na računaru koji ne poseduje optički uređaj, rešenje je eksterni (spoljni) optički uređaj. Ovi uređaji su neznatno veći od samog diska, a sa računarom se povezuju uz pomoć kratkog kabla koji se uključuje u USB priključak na Vašem računaru. Kada su u pitanju korišćenje i rukovanje, između spoljnog i ugrađenog (internog) optičkog uređaja nema apsolutno nikakve razlike. Na slici ispod možete videti kako izgleda eksterni optički uređaj. Napominjemo da je eksterni optički uređaj neznatno veći od samog optičkog diska, ali je u primeru sa slike korišćen laptop računar vrlo malih dimenzija, što može stvoriti iluziju da su dimenzije eksternog optičkog uređaja veće nego što jesu. Cene eksternih optičkih uređaja se u Srbiji kreću od 20€, pa na više, a uređaje ćete lako naći u svim bolje snabdevenim prodavnicama računara i opreme.
O optičkim uređajima je bilo reči i u tekstu “Saveti za kupovinu laptop računara“. Zbog odličnog odnosa cene i kvaliteta, preporučujemo eksterne optičke uređaje marke ASUS.
-
Moja iskustva sa DVD optickim uredjajima su veoma losa.Desavalo mi se da posle godinu dana koriscenja jednostavno ne vidi cd.Na trzistu se pojavljuju razliciti proizvodjaci cd-ova to mi je jasno ali moji uredjaji nisu mogli da rezu ni verbatinove cd-ove.
-
Tekst je odlican, ukratko daje sve nuzne podatke o optickim uredjajima. Svidja mi se i to sto je receno da oni polako ali sigurno odlaze u istoriju. Ja na laptopu imam DVD rezac, ali nisam ga koristio ko zna od kada. Imam eksterni hard HDD od 1 tera, vrlo je praktican i brz, tako da mi ne treba DVD disk. Pamtim vremena kada mi je “rezanje” CD bio uzasno dosadan i nerazumljiv proces. JOsh veci udarac na ovaj nacin skladiranja podataka je mogucnost claud skladiranja podataka. DVD i CD josh uvek na trzistu drzi moc navike kod nekih ljusi ali zavrsice kako flopi diskete.
-
Podaci snimljeni na optičke diskove traju dosta dugo. Moji diskovi narezani pre 12 godina nemaju tragove degradacije. Tako da ta tvrdnja iz teksta ne stoji. Takođe, u poređenju sa fleš memorijom, kapacitet nije nikako mali. Disk od 100GB košta 800 dinara. Koliko košta fleš memorija od 100GB? Cene Blurej disko a su znatno pale pa tako disk od 25GB košta 80 dinara. Da li cenjena fleš memorija ima sličnu cenu?
Uostalom, ko želi da arhivira podatke sigurno neće koristiti fleš memoriju koja gubi podatke vremenom. Takođe, hard disk je veoma kvarljiva roba koja za razliku od optičkog diska, kada mu dođe vreme, obično naprasno prestaje da radi. Optički disk gubi svojstva vremenom i to traje jako dugo a ne kratko, kako se navodi u tekstu.
Optički diskovi imaju danas užu namenu nego ranije, jer generalna populacija ne skladišti podatke niti se preterano potresa kada izgubi podatke sa hard diska. Ko želi da zaista sačuva velike količine podataka, optički diskovi su odlična stvar.
Njihov razvoj ne staje, ove godine se očekuje da bude najavljen svojevrsni naslednik Blureja, koji će imati u početku 300GB po disku a kasnije i 1TB.
Za 12 godina, nisam izgubio ni jednu stvar sa optičkih diskova ali zato jesam terabajte sa hard diskova i fleš memorija. -
Postovani,
Preko box paketa imam mogucnost za nabavkom laptopa. Starija sam osoba pa zbog cestog odsustvovanja od kuce laptop bi mi pored osnovnih potreba sluzio i za gledanje TV programa i za vidjenje sa porodicom. Moje mogucnosti mi dozvoljavaju odabir: Acer AspireES1-C3JP, LENOVO IDEA PAD 100-15 IBY i Hp 250 G-3. Molim vas da mi odgovorite po vasem misljenju koji da kupim i da li moze da se prikljuci na mobilni internet? Hvala i pozdrav Dusanka
Komentari: